Aneks A, deo 18: A.8.11–8.14 — Zaštita podataka i rezervne kopije

 Osamnaesti deo serije o Aneksu A. Rezervne kopije smo već dotakli kroz primer testa obnavljanja u delu serije o kontinuitetu poslovanja. Ovde tu temu obrađujemo kao samostalnu celinu, uz tri kontrole koje do sada nismo pominjali.

Šta ove kontrole traže

A.8.11 — Maskiranje podataka. Maskiranje podataka treba koristiti u skladu sa politikom kontrole pristupa i poslovnim zahtevima — prikazivanje samo dela osetljivog podatka, ili korišćenje izmenjenih, neprepoznatljivih verzija stvarnih podataka tamo gde puna verzija nije zaista potrebna.

A.8.12 — Sprečavanje curenja podataka. Mere za sprečavanje curenja podataka treba primeniti na sisteme, mreže i uređaje koji obrađuju, čuvaju ili prenose osetljive informacije.

A.8.13 — Rezervne kopije informacija. Rezervne kopije informacija, softvera i sistema treba da se održavaju i redovno testiraju, u skladu sa dogovorenom tematskom politikom o rezervnim kopijama.

A.8.14 — Redundantnost objekata za obradu informacija. Objekti za obradu informacija treba da imaju dovoljnu redundantnost da ispune zahteve za dostupnošću — ne oslanjanje na jednu tačku koja, ako otkaže, zaustavlja sve.

Zašto su ove kontrole bitne

Ove četiri kontrole odgovaraju na pitanje šta se dešava sa podacima kad nešto pođe naopako — kad neko ko ne treba da vidi pun podatak ipak ima razlog da pristupi sistemu, kad se podaci pokušaju izneti tamo gde ne pripadaju, ili kad sam sistem koji ih čuva otkaže.

Primer iz prakse

A.8.11, obuka na lažnim podacima: kad agencija obučava novog zaposlenog na cloud platformi, ili testira novu funkciju pre nego što je uvede u svakodnevni rad, koristi se maskiran, izmišljen skup podataka koji izgleda realistično, ali ne sadrži nijedan stvaran podatak klijenta. Novi zaposleni uči da koristi sistem, a stvarni klijentski podaci nikad nisu izloženi u fazi u kojoj greška nije ni neuobičajena ni posebno rizična.

A.8.12, ograničenje koje sprečava masovni izvoz: cloud platforma je podešena tako da samo koordinatorka, sa privilegovanim pristupom opisanim u ranijem delu serije, može da izvrši masovni izvoz cele baze klijenata. Običan korisnički nalog može da pristupi i radi sa podacima dodeljenih klijenata, ali ne može u jednom potezu preuzeti čitavu bazu — tehnička prepreka koja postoji nezavisno od toga da li bi neko to uopšte pokušao.

A.8.13, politika iza testa koji ste već upoznali: test obnavljanja podataka, opisan u delu serije o kontinuitetu poslovanja, sprovodi se u skladu sa jasnom, pisanom politikom — rezervne kopije se prave svakodnevno, čuvaju se trideset dana, i, što je posebno bitno, ne nalaze se na istom serveru kao originalni podaci. Rezervna kopija koja bi stradala u istom kvaru, požaru ili nestanku struje kao original ne pruža nikakvu stvarnu zaštitu, koliko god redovno bila pravljena.

A.8.14, redundantnost koju firma nasleđuje, ne gradi sama: agencija ne poseduje sopstvenu serversku infrastrukturu sa više lokacija — to bi bilo nesrazmerno skupo za firmu ove veličine. Umesto toga, redundantnost dobija posredno: cloud platforma za knjigovodstvo, čiji je ugovor o nivou usluge proveren još u delu serije o odnosima sa dobavljačima, sama garantuje redundantnu infrastrukturu na svojoj strani. Dodatno, mobilni hotspot opisan u delu serije o zaštiti opreme obezbeđuje redundantnost internet konekcije. Mala firma ne mora da gradi redundantnost od nule — može je delom nabaviti kroz pažljiv izbor dobavljača.

Gde se dokumentuje

A.8.11 dokumentuje se kroz kratko pravilo o tome kada se koriste maskirani, a kada stvarni podaci. A.8.12 dokumentuje se kroz tehničku postavku sistema, uz kratku napomenu u politici kontrole pristupa. A.8.13 dokumentuje se kroz pisanu politiku rezervnih kopija — učestalost, rok čuvanja, lokacija — i zapise o sprovedenim testovima obnavljanja. A.8.14 se ne dokumentuje kao poseban dokument, nego kroz ugovore sa dobavljačima koji redundantnost obezbeđuju u ime firme.

Najčešća greška

Najčešća greška kod A.8.11 je korišćenje stvarnih, punih podataka klijenata za svaku obuku ili test, iako to retko kad zaista mora biti tako. Kod A.8.12, greška je odsustvo bilo kakve tehničke prepreke za masovan izvoz podataka — svako sa pristupom sistemu, u teoriji, može da iznese sve odjednom. Kod A.8.13, najčešća i najskuplja greška, već detaljno obrađena u delu serije o kontinuitetu poslovanja, jeste rezervna kopija koja se nikad ne testira. Kod A.8.14, greška je pretpostavka da mala firma mora sama da gradi skupu redundantnu infrastrukturu, umesto da prepozna da pažljiv izbor dobavljača, sa proverenim garancijama, može odraditi veći deo tog posla.

Šta sledi

Sledeći deo serije ide na kontrole A.8.15–8.18 — praćenje i logovanje, gde standard traži da firma zna, sa dokazima, šta se stvarno dešava u njenim sistemima, ne samo da veruje da sve radi kako treba.